Историја, основнe информацијe

Персоналије

Почеци вроцлавске филологије досежу до четрдесетих година деветнаестог века. Овде су, између осталих, предавали: Франтишек Ладислав Челаковски, Винценти Краињски, Војћех Цибулски, Владислав Неринг, Рудолф Абихт и Паул Дилс.

Оснивачи послератне вроцлавске славистике били су лингвиста Лешек Осовски (1905-1996, магистар – на Јагјелоњском универзитету, 1932. г.; доктор – на Јагјелоњском универзитету 1945) и професор књижевности Маријан Јакубјец (1910-1998, магистар -  на Универзитету Јан Кажимјеж, 1938, ментор: Јулиуш Клајнер; доктор – на Јагјелоњском универзитету, 1951).

Први од њих је био ученик познатих пољских слависта – Едварда Клиха, Хенрика Улашина, Кажимјежа Нича, Ивана Зилињског, Тадеуша Лера-Сплавињског. Под њиховим утицајем су се  формирала његова научна интересовања. Она су се тицала многих истраживачких области: источнословенске дијалектологије као и пограничног пољско-источнословенског појаса, руске и балтосовенске акцентуације, морфологије руског језика, питања локализације прапостојобине Словена.

Професор Маријан Јакубјец је у периоду од 1930. до 1945. године радио у лавовском Осолинеуму. Године 1945. је почео да ради као доцент на Јагјелоњском универзитету, али је ускоро дошао у Београд, у својству аташеа за штампу и културу у Пољској амбасади. Две године касније стиже у Вроцлав и наредних неколико деценија је стварао нашу славистику, на почетку као шеф Катедре за руски језик, а касније као директор Одсека за славистику. Покренуо је истраживања о словенском фолклору као и пољско-словенским културним и књижевним везама. Његова научна истраживања су била у складу са традицијама лавовских и краковских хуманистичких наука (утицај Еугениуша Кухарског, Јулиуша Клајнера, Маријана Зђеховког, Вацлава Ледницког) карактеришући се широким интелектуалним хоризонтима, јасноћом и елеганцијом стила, резултирала су многим занимљивим публикацијама из области компаратистике, историје источнословенских и јужнословенских књижевности као и из словенског фолклора. Био је и покретач часописа „Slavica Wratislaviensia”.

Током пола века постојања Одсека за славистику овде су, између осталих, радили, а неки још увек раде: Збигњев Барањски, Олех Белеј, Кристина Галон-Куркова, Милица Јакубјец-Семковова, Хенрик Јарошевич, Јозеф Јодас, Пшемислав Јужвјекјевич, Тадеуш Климович, Броњислав Кођис, Ева Комисарук, Броњислава Конопјелко, Кшиштоф Кусал, Јарослав Липовски, Изабела Малеј, Либор Мартинек, Агњешка Матушак, Ана Пашкјевич, Лариса Писарек, Телесфор Пожњак, Михал Сарновски, Франћишек Шелицки, Коле Симичијев, Ана Скотњицка, Луција Скотњицка, Јан Соколовски, Маријан Шћепуро, Зофија Тарајло-Липовска, Елжбјета Тишковска-Каспшак, Дијана Вјечорек, Јанина Волчук, Влођимјеж Височањски.

Тренутно наш Одсек запошљава 49 научно-дидактичких и дидактичких радника, 3 библиотекара, 2 административна радника и информатичара. У школској 2019-2020. години имамо 375 студената на: хрватској филологији (са српским језиком), чешкој филологији, руској филологији, украјинској филологији (на две специјализације: украјинској филологији са енглеским језиком и украјинистици).

Наследници проф. Маријана Јакубјеца на месту директора Одсека су били: Збигњев Барањски (1972-1975, 1981-1987),Франћишек Шелицки (1975-1978), Телесфор Пожњак (1978-1981), Кристина Галон-Куркова (1987-1993), Тадеуш Климович (1993-2005, 2019-2020), Ана Пашкјевич (2005-2016), Михал Сарновски (2016-2019), Oleh Beley (2020-2024).

Научне и популаризаторске активности

Наш Одсек објављује два часописа: „Slavica Wratislaviensia” (основан 1969. године, до 2020. године објављено је преко 170 бројева, главна уредница је Ева Комисарук) и „Miscellanea Posttotalitariana Wratislaviensia” (основан 2013. године, до 2020. године објављено је 7 бројева, главна уредница је Агњешка Матушак).

Одсек организује два престижна међународна симпозијума: „Велике теме културе у словенским књижевностима“ (у непарним годинама, последњи је био XIII, 2019) и „Реч и реченица у словенским језицима. Језик, књижевност, култура“ (у парним годинама, последњи је био XIV, 2018) У последње време организује и конференције „Словенски свет некад и сад (IV, 2019) и научно-дидактичну (II, „Нови изазови у универзитетској настави словенских језика као страних“, 2019)

Сваког месеца се одржавају славистички књижевни („Slawistyczne Spotkania Literackie”) и лингвистички сусрети, на којима своје најновије текстове презентују радници и докторанди Одсека, као и слависти са других пољских и страних универзитета.

Важну улогу у научном животу нашег Одсека одиграва међународна сарадња како у оквиру програма Европске уније Erasmus+, тако и захваљујући билатералним споразумима потписаним између Вроцлавског универзитета и страних патрнерских универзитета, између осталог, из Чешке, Казахстана, Немачке, Русије, Украјине и САД.

 Наш Одсек је познат и по Конкурсу словенске песме (чији је организатор од самог почетка др Вјеслава Зибура) и Конкурсу једног романа чији је идејни творац др Марћин Максимилијан Боровски.